Menu

Социјални дијалог

Overview of Social Dialogue

Social dialogue is one of the pillars of the European social model. Clearly defined and regular consultations of the social partners and the government are fundamental for the prevention of social tensions and preventing social conflicts. The tripartite consultations are notably important during the economic crisis and transformation processes. In that period the government has more often than ever to implement unpopular measures that have a negative impact on the living standards of the population, the position of employers and their employees. Implementation of those measures consequently generates tensions between the key players in the country or in the region. Just a platform of the social dialogue is a place where you can explain, discuss and justify the relevance of the measures proposed or adopted.

On the other hand it is also a platform to find a compromise or compensation arrangements which can partially eliminate the negative effects of the necessary decisions. The government  can partially split  and share through this tool the responsibility among social partners, but mainly to prepare the social partners for the necessary changes, decisions, can obtain their views and opinions and, if necessary, correct the government´s plans or prepare compensation actions. Based on the agreement with the government the employers and trade unions support the measures and decisions implemented by the government and can ensure greater stability for the future.

Значај и користи

Социјални дијалог је моћно средство социјалних партнера за заговарање права свих грађана у развоју европског социјалног модела. Шири демократски приступ универзалним правима и решавању спорова је обезбеђен редовним консултацијама социјалних партнера и Владе и/или органа локалне власти.

Социјални дијалог може укључивати различите форме преговарања, консултације или једноставну размену информација између представника власти (самоуправе), послодаваца и радника, о питањима од заједничког интереса, а у вези са економском и социјалном политиком.

Главни циљ је унапређење стварања консензуса и демократске укључености међу главним актерима. Структуре и процеси успешног социјалног дијалога имају тај потенцијал да реше економска и социјална питања, подрже добру владавину, унапреде социјални и индустријски мир и стабилност и оснаже економски прогрес, као и да креирају активности ефективног запошљавања и баве се неформалним сектором економије.

Међутим, активне консултације социјалних партнера добијају кључну улогу, посебно у периоду увођења непопуларних мера које имају негативан утицај на животни стандард становништва, позиције запослених и послодаваца. Спровођење реформи на тржишту рада као крајњи резултат има тензију између кључних актера у земљи или региону. Платформа социјалног дијалога је место где можете објаснити, дискутовати и образложити релевантне мере које су предложене или усвојене.

Социјални дијалог је препознат као моћни инструмент оснаживања компензационих аранжмана који могу делимично елиминисати негативне ефекте приватизације.

Трипартитни дијалог је од великог значаја при решавању данашње економске кризе, обезбеђујући миран процес трансформације и унапређујући технологију и квалификације радника за социјално-економски развој у европским заједницама.

Трипартитна структура

Локална/национална трипартитна структура је формални или неформални консултативни савет који игра кључну улогу у образлагању одлука националних и локалних власти. Поделом одговорности међу социјалним партнерима, доносиоци одлука добијају предност у виду позитивног законског окружења за здравије и стабилније радно тржиште и права за све, а на основу договора са владом и/или локалним самоуправама, послодавцима и синдикатима у виду даљих мера за већу стабилност.

Када је реч о социјалном дијалогу на националном нивоу, раднике представљају синдикати, послодавце представљају послодавачке организације, а Владу представници шест министарстава (уколико се предмет дискусије односи на посебан сектор економије, министарство надлежно за тај сектор такође учествује на седницама).

У случају локалног социјалног дијалога, раднике и послодавце представљају релевантне организације у општини, а Владу локална власт.

Национални социјални дијалог локални социјални дијалог
националне структуре локални представници
политике државне стратегије политике локалног развоја
закони и национална регулатива локалне адм. наредбе, таксе, накнаде
регулатива зарада и награда
договор о нивоима зарада на локалу(достојанствено)
седишта социјалних партнера шире учешће соц.партнера
глобално пословно окружење осврт на специфичне локалне теме
нацрт политика запошљавања акциони планови запошљавања на локалу
повољни услови тржишта рада решења у правцу одоздо на горе
недовољна централизована комуникација
локално партнерство
недовољно прикупљање података свеобухватни подаци са терена
државни образовни системm унапређење образовања и обука

Collective Agreements

  Special collective agreement for the health care institutions founded by the Republic of Serbia, Autonomous Province or the local self-government  
  Special collective agreement for the activities of the travel industry of the Republic of Serbia  
  Special collective agreement for the public enterprises in the utility services and housing of the city of Belgrade
 
  Special collective agreement for the cultural institutions founded by the Republic of Serbia, Autonomous Province or the local self-government
 
  Special collective agreement for the social protection in the Republic of Serbia
 
  Special collective agreement for the work engagement of the music artists and entertainers in the hotel and restaurant business
 
  Special collective agreement for the Electric Power Industry (EPS)
 
  Special collective agreement for the employees in primary and secondary schools and dormitories
 
  Special collective agreement for the police officers
 
  Special collective agreement for the utility services at the territory of the Republic of Serbia
 
  Collective agreement for JP Srbijagas
 
  Collective agreement for JP Transnafta
 
  Collective agreement for JP Elektromreža Srbijhe
 
  Collective agreement for Nikola Tesla Airport
 
  Sectoral collective agreement for public authorities
 
  Sectoral collective agreement for public companies in the communal service on the territory of the Republic of Serbia
 
  Sectoral collective agreement for pre-school institutions founded by the City of Belgrade.
 
   
 
 
Following collective agreements are concluded where the employers are public companies and capital companies established by the Republic of Serbia, autonomous province or local government unit:
 
  PE Resavica and PE Roads of Serbia  
  Zavod za udzbenike” (Institute for Textbook Publishing), founded by the Republic of Serbia.
 
   
 
 
  Special collective agreement on addenda of the special collective agreement for the state bodies
 
  Special collective agreement for the public and the public utility companies of the City of Pancevo
 
  Special collective agreement for the public utility companies founded by the City of Cacak
 
  Special collective agreement for the public companies in the utility activities of the City of Pozarevac
 
  Annex of the special collective agreement for the police officers
 
 
Also at this point, following negotiations are underway for conclusion of collective agreements where the employers are public companies and capital companies that are established by the Republic of Serbia, autonomous province or local government unit, and where one of the participants is the Government of the Republic of Serbia: PE Ski Resorts of Serbia, PE National Park Tara, PE National Park Djerdap, PE Jat Tehnika, , Public media institution RTV Vojvodina, PE Official Gazette, Republic Fund for Pension and Disability Insurance, PE National Park Kopaonik and PE Srbijasume (Serbia Forests).
 
 
     

Социјални партнери и остали актери

У зависности од специфичног контекста, партнери у дијалогу могу укључити општинске власти, линијска министарства, локалне гранске синдикате, привредну комору, удружења малих бизниса, сараднике, пружаоце пословних услуга, организације за микрофинансирање, установе које пружају стручне обуке, религијске и вође заједнице, НВО, универзитете/истраживачке центре, итд. У овом смислу, посебну пажњу треба обратити на групе у ризику од искључења из процеса консултација јер нису добро организовани или из других социо-културолошких разлика.

Локални социјални дијалог такође пружа могућности и другим локално организованим актерима који често немају своје представнике ни на националном ни на покрајинском нивоу. Ово се посебно односи на удружења непријављених радника и/или бизниса, и сараднике, заједно са удружењима грађанских иницијатива и социјалних покрета (нпр. покрет жена).

Анализе и трендови

Економска криза се сматра изазовом за социјални дијалог и индустријске односе широм Европе и у земљама кандидатима из Источне Европе.

Трендове и развоје у односима међу радницима, послодавцима, њиховим респективним представницима и јавним властима карактеришу могућности и перспективе социјалних партнера за обезбеђење развоја. Даље, социјални дијалог ће се бавити преговарањем о зарадама, њиховом флексибилношћу и минималним зарадама, као и транзицијом ка знању и економији са ниском потрошњом угљеника, што захтева веће инвестирање у капацитете и технологије.

Будући да социјални дијалог обезбеђује слободе модерних друштава, обратиће се већа пажња на развој у областима као што су вештине, обука и целоживотно учење, услови за рад, предвиђање промене и реструктуирање, једнаке могућности и друштвено одговорно пословање.

Индустрије у Србији већ дуже време сведоче континуираном смањењу броја формално запослених, повећању обима неформалног рада и радних сати, смањењу плата (минималне зараде) које су недовољне за потрошачку корпу и не обезбеђују достојанствен живот и рад запослених.

Објашњење да су непопуларне мере и реформе, које погоршавају социјалну заштиту, неопходне како би се остварило повећање производње и друштвеног напретка за све, је увредљиво.

Притом, брига за угрожени социјални модел једнакости и правде у Србији ће даље промовисати социјални дијалог као јединствени алат за остварење консензуса и помирење у смислу напретка у апроксимацији законодавства о области социјалне заштите.

Међу кључним изазовима за локалне социјално-економске савете су демографске промене, национална и регионална тржишта, политичка изолација и/или могућности остварења исхода из конкурентности рада, обезбеђивање социјалне заштите, права синдиката, слободе и одрживи мир социјалне правде и социјална равнотежа.

Међутим, социјални дијалог у Србији ће трагати за већом бипартитном сарадњом и локалним трипартитним учешћем у модернизацији образовног система, предвиђајући потребе тржишта рада и подижући ниво интересовања запослених и послодаваца за суочавање са новим пословним вештинама, унапређујући технологије у секторима који нестају, обезбеђујући праведну приватизацију и заштиту радника.

10 разлога за функционисање социјалног дијалога
на локалном нивоу

  • Компромис

    Изналажење аранжмана за компромис или компензацију у циљу елиминације негативних ефеката непопуларних мера.

  • Поверљива комуникација

    Развој поверљиве комуникације између локалне самоуправе, запослених и послодаваца.

  • Решавање локалних проблема

    Решавање друштвених проблема на консултативни и партиципативни начин.

  • Платформа за актере

    Креирање шире платформе актера укључујући агенције за образовање и обуку, за запошљавање, пружаоце социјалних услуга и удружења послодаваца.

  • Смањење незапослености

    Развој специфичних програма на локалу у циљу смањења незапослености.

  • Сузбијање неформалног рада

    Увођење финансијских и политичких механизама у циљу сузбијање неформалног рада.

  • Ублажавање последица

    Ублажавање последица приватизације и реструктурирања.

  • Услови рада

    Обезбеђивање достојанственог рада и радних услова за раднике.

  • Превенција

    Превенција друштвених тензија и друштвених конфликата.

  • Иницијативе

    Креирање предузетничких партнерских иницијатива и друштвено одговорно пословање.

  •  

  •